Ko su to Deca KUD-a – KUD "Siniša Janić"

Ko su to deca KUD-a?

Tomislav Petrović

... је рођен 24.06.1992 и један је од првих чланова најмлађе екипе која у то време кад су почели да раде прву представу ”Минђуше од цветних грана” није имала име. Па тако његова прва представа је била ”Минђуше од цветних грана” по тексту Зорана Давинића, у режији професионаног редитеља Миливоја Даскаловића из Ниша, сценогграфију је урадио Миливоје Петковић за коју ће мо касније на било ком такмичењу појавити узети награду за најбољу сценографију.

Томислав, звани у друштву у то време ”Тоце”, био је јако талентовано дете, редовно је засмејавао све нас својим имитацијама, најчешће тада у то време покојног др Зорана Ђинђића, као и све нас у друштву, у првој представи је играо дечака Симу, који је био главни лик у представи, касније је играо главну улогу у Представи ”Биберче” пошто је као дете био мајмањи и најситнији, што данас неби могло да се каже. Затим је играо главну улогу у представи ”Палчић Дугоња”, па дечака у мјузиклу ”Fantasy School” и то би било то што се тиче његове глумачке каријере у Дечијем драмком студију ”ХаоС” , који је основан одмах после премијере прве представе и припреми друге ”Биберче”.

Томислав је добијао на сваком фестивалу где би смо гостовали награду за најбољу мушку улогу у представама које је глумио. Гостовао је широм Србије као и у Београду у Дом за незбринуту децу, и са друштвом посетио Народно позориште у Београду два пута, први пут да би гледао балет ”Лабудово језеро” и други пут представу ”Госпођа Министарка” коју неће тако лако заборавити.

Jelena Petrović

...је рођена 25.11.1989 и рођена је сестра Томислава Петровића, па су тако и заједно дошли у друштво истог дана и били део ансамбла прве представе које смо касније приписали Дечијем драмском студију ”Минђуше од цветних грана” где је играла девојчицу по имену Анкицу.
Јелена је била иузуетно талентована девојчица, како за глуму тако и за плес, па је и због тога представа ”Минђуше од цветних грана” имала толико успеха јер је са својим другарицама на сцени била весела, разиграна и насмејана и брилијантна у својој глуми, па је зато и покренута лавина деце у КУД после премијере представе.

Јелена је касније глумила у представама: ”Биберче” где је играла ”Витез Кукавички” ”Палчић Дугоња”, ”Fantasy School” и гостовала са друштвом широм Србије, била је део екипе старијих у Децијем драмском студију, поред представа, Јелена је играла у безброј кореографијама, које су сами смишљали на челу са Далибором Коциићем који је радио кореографије уз помоћ својих другара. Морамо да напоменемо, да те гореографије настале су у паузама између представа и у периоду када су чланови Дечијег драмског студија имали слободно време.

Dalibor Kocić

...је рођен 15.08.1983 године и у КУД ”Синиша Јанић” дошао је крајем 1999те године, а прву представу почео 2000 године у представи ”Биберче” где је са Томиславом Петровићем и Дарком Николићем играо једну од главних улога. Прва улога му је била улога ”Свадише” ; Биберчетовог најбољег друга са ким се увек туче.
Али, како је Дарко почео бити све нередовнији на пробама, у дговору са Зораном Давинћем, председником друштва и редитељем представе, одлучили су да он узме улогу ”Свадише” и улогу ”Грдила” главног негативног лика у представи, пошто се те две улоге не поклапају да су заједно на сцени.И тако је и било и на крају је испало све како треба и одлично урађено. Представа ”Биберче” бројила је преко 30 деце и уједно је била представа са највише учесника у представи. То је једина представа која се играла у Београду у дому за незбринуту децу, која је била хуманитарна и коју верујемо нико од учесника неће заборавити јер су сви из Београда понели јаке емоције и утиске.

Касније, Далибор је играо у преставама као што су: ”Палчић дугоња” главну улогу Палчића који је одрастао, ”Краља Квазибаса” у истоименој представи , ”Капетана Џона Пиплфокса” и истоименој представи, нешто као мјузиклу ”Fantasy School” где је потписао и кореографију за коју је касније добио награду за најбоље кореографије у представи на ФАПС-у у Лебану, ”Минђуше од цветних грана” улога ”Тима” где је заменио Дарка по тексту Зорана Давинића. Био је од првих чланова дечијег драмског студија ”ХаоС” који је прешао да игра са одраслима, па му је прва улога била ”Ђенке” у ”Маратонцима”, а затим је заменио Светлану Пешић и отпочео радни однос у КУД-у где и дан данас ради , као једино упошљено лице које НЕ ПРИМА ПЛАТУ. Кад је почео да ради, потписао је режију за представе: Минђуше од цветних грана са којом је био и освојио награду за најбољу представу на омладинском дечијем фестивалу у Пернику, где је представа била једини представник Србије на истоименом међународном фестивалу; Боинг Боинг коју је касније Предраг Пепи Смиљковић прережирао , где је иначе играо главну логу ”Драгојла”.

Да небих дужили, собзиром да је он једини који је од такозваних ”Деца КУД-а” остао у друштву да ради и ства има много тога да се каже, ако се сетимо још нечег занимљивог дописаћемо само још ово да напоменемо, од свих представа и искустава, он издваја представу ”Боинг - Боинг” у којиј има превише детаља која , грешака и искуствана на сцени која је прича за себе и само себе, али извојићемо један догађај: (прича Далибор)
”На госотовању у Белој Паланци, где смо први пут продали представу Боинг, пре почетка представа, како сам глумио главну улогу и технику која монтира сценографију, и музику у пролазу иза кулиса саплео сам се од такзваних суфлита (црних завеса које стоје са стране), и знајући кога имам у екипи одмах сам отишао да казем својим колегеницама које су се пресвлачиле у женској гардероби; Људи, молим вас пазите кад излазите на сцену, поред главног улаза на сцену има колут умотаног сулфита, да се не саплетете, посебно скрећем пажњу теби Јована Нешић и Валентина Станијевић , није проблем сто цете пасти него ће те целе кулиса да оборите, дођите да видите, и виделе су!!!. Да би у сред представе, док сам говорио текс Мирчету (Стефану Цикићу) ”ако оћеш да се жениш , онда се жени ко ја...” и окрећем се да одем до кауча да седнем , и само се чулу бум трас , трас.. и завеса се тресе, и чујем само ”јаоо”, једва да се не насмејах на сред сцену. И шта мислите ко је пао? Не само Јована , него је Јована пала , а Валентина преко ње.. замисли! Никад нећу заборавити...

Ivana Gorunović

...ја рођена 17.09.1981 године у Нишу, у КУД" Синиша Јањић" је дошла 1999 године, а прва представа у којој је глумила била је представа "Биберче" где сам са Томиславом Петровићем, Далибором Коцићем играла једну од главних споредних улога ,а то је Биберчетова мама , а у договору са председником КУД-а и редитељем Зораном Давинићем добила још једну улогу, а то је била Аждаја (Ала). Тоје була једна од најбољих представа и та представа играна је у Београду у дому за незбринуту децу, гостовали смо свуда по Србији и региону али једно гостовање никад заборавити, а то је гостовање у нашем Батуловцу где смо давали представу, за децу основне школе у Батуловцу.

Оно што памти је било то да је била јако хладна зима, а сала дома Културе у батловцу нема грејање, али то им није сметало и поред те хладноће, чланови представе су стојали мирно, чекали свој ред да узађу на бину и одглуме свој део, иако су се смрзли , непрекидно су бијали шале, на рачумн те хладноће, а највише на рачун Ане Стаменковић која је играла Краљицу, у белој огромној хаљини, али насупрот тој белој хаљини одударао бих јој црвени нос, па су се шалили да је она Краљица црвених носева и Рудолф, па кад би изашли на сцену и имали дует са њом сви би се кришом симпатично смејали сетивши се те шале пре почетка представе.

Ивана касније добија улогу Рози у мјузиклу ”Мамма Миа!” који треба ускоро да се нађе на репертоару КУД-а и Омладинског центра ”Феникс” Власотинце, а у међувремену Ивана је глумила ту улогу у одломцима на представи " Напунамо ормар" као део пројекта неформалне групе "Доњини сањари” који је иначе, проглашен за најбољи пројекат за ЈУГ Србије, и који је упао у 12 најбољих пројеката Србије од преко 150 одобрених пројеката на целокупном конкурсу ”Шта нам тешко” у оквиру програма ”Млади су закон” Министарства Омладине и спорта .

Aleksandra Vidosavljević

Зовем се Александра Видосављевић Младеновић рођена сам 15.09.1992. године и у КУД сам дошла 2001 године и одмах упала у екипу Дечијег драмског студија ”ХаоС” као део ансамбла представе ”Биберче”

Ово је моја прича - "Времеплов"
Кад бих могла вратила би се у те секунде у то доба. КУД, друштво, пријатељи, љубав, смех, сузе, васпитање и несташлуци су фразе којим се може описати мој боравак и не само мој већ боровак свих нас ”Деце КУД-а” која су била у то време тамо..
. Време када сам научила шта је живот глуме и пријатељства за цео живот.
Те давне 2002 год када смо изашли са премијером представе ”Биберче” моји кораци су били мали у свим представама, али радост велика за мене
. Моја прва представа је била ”Биберче”, друга "Fantasy School", разна такмčења у плесу, ”Богиње вина” , као и избор за мис Винског бала 2006-те године. Освајали смо доста награда на фестивалима и путовали широм Србије са представама као и са прпмоцијом ВИнског бала и ”Богињама вина”
. Једна од анегдота које памтим, а било их је прегршт, била је та да је наша тета Тања у улози домара у сред преставе у тој сцени требала да полије са Мало воде нашег чика Ђоку у улози професора. Елем реквизит је био препун воде окупала га је од главе до пèте због сталних кашњења на пробама за исту представу.. Публика била презадовљна и овације су биле на све стране, а ми скамењени у чуду са драмском паузом од пет минута, знајући да то тако није требало да буде... Могла бих овако у недоглед, јер било је прелепо време нашег детињства била су то лепа и безбрижна времена....

Aleksandar Nikolić

...је рођен 16.02.1988 године, а у КУД је дошао 2003-ће на иницијативу Далибора Коцића, када га је упознао на рођендану Јовице Стаменковић са реченицом ”кад једном дођеш код нас нећеш више изаћи, јер код нас нико нормалан није ушо..” и тако је и било

Александар Николић никад није глумио у редставама, али је зато био изузетно активан у делу технике (монтирање сцене/кулиса , музике, светлосног парка.. и поправке као и прављење кулиса). И био од изузетне важности за сваку представу, јер је тај посао схватао обиљно и одговорно, поред тога, дио је од изузетне помоћи у одржавању просторија КУД-а тадашњој радници Светлани Пешић, око огрева, струје и било какве поправке у самом КУД-у. За време служење војног рока Далибора Коцића, Александар је имао кључ од друштва и био је задужен за отварање просторија за време проба и организовања истих

Александар је остао у друштву до 2011-те године и био један од тројице младих који су били задужених за млађу екипу и њихов боравак у друштву, остајања после старијих чланова и организацију младих,а поред Далибора био је ту и Томе Лазаров па су их зато и звали ”Црна тројка” све што су старији на својим састанцима одличили да раде, направе и имају на бину, консултовали би се са њих тројицу да ли је то изводљиво и како.

Jovana Nešić

...је рођена 21.05.1995. и постала је члан Дечијег драмског студија ”ХаоС” са својих седам година. Најпре као члан млађе екипе у групи Јасмине Митровић, такозване групе ”Тета Јасминина деца”, да би старији члланови драмског студија препознали њен потенцијал за глуму и ангажовали је у старијз екипу где је и остала.
У својој млађој екипи можемо издвојити да је глумила у неколико дечијих представа од којуих издвајамо ”Баш ме боли ваша глава” у режији Јасмине Митровић где је играла ”Цицу вештицу” и имала спектакуларан улаз на сцену из бунара са својим ”заразним смехом” због кога је и била ангажована за ту улогу због које ће и касније добити ту такозвану награду
”чика Зоранову Шут карту”.
Занимљива је још једна чињеница за те њене почетке у млађој екипи, а то је да док је играла улогу Цица вештице, била је буцкасто дете, па јој данас мало непријатно због тога,иако је нама тада, а и сада била јако сипматична па би смо је и дан данас задиркивали због тога.
Касније, у старијој екипи, играла је у низ дечијих представа, од које издвајамо ”Палчић Дугоња” ”Мунђуше од цветних грана” и нешто као мјузикл у режији Зорана Давинића ”Fantasy School" за који је кореографије радио Далибор Коцић и касније био партнер у плесу у тој представи.
Нисмо је питали, али знамо да би на питање која јој је представа омиљена и коју представу би издвојила од свих она рекла да је то представа ”Боинг Боинг” у режији Далибора Коцића, који је и ангажовао за представу, доделио улогу, радио са њом да је оствари и оживи, а касније са Предрагом Смиљковићем, званог Пепи, познатијег у јавности као ”Тика Шпиц” у серији Породично благо. У тој представи Јована је играла једну од стујердеса, тачније францускињу по имену Жаклин, коју је на свој начин оживела и одакле је и изашла та чувена реплика "Uvesendarljava me”
где је у сали препуној публике изговорила на крају трећег чина, па је заједно са глумцима и публиком слатко смејала.
На почетак смо поменули да је добила награду ”шут карту” , како је добила ангажовање због свог смеха који је био свима нама симпатичан тако је добила и награду,јер је на самом почетку представе ”Све ће се разјасни”, прве репризе у сцени која је по себи јако тужна, тмурна, смирена, тиха, јер су се враћали са сахране свог газде где је она радила као служавка, њена колегеница глумица Валентина Станојевић , иначе њена најбоља другарица у то време, из досаде док јој је Јована причала свој део текста, окренула очи и накревељила, Јована прснула у јак, свој , незаустављиви смех где је почела и њена колегеница Валентина, као и цела сала да се смеје усред ”тужне сцене” сахране, а како је то био текст Зорана Давнића, који не дозвољава такве испаде, то била прва реприза и уједно задње приказивање те представе, и отуд ”Шут Карта”.. (иако чика Зоран није мислио то стварно и заувек и она то није схватила толико озбиљно, али ето то је био моменат када је она кренула свој пут у свој живот).
Али, и дан данас се радо сети својих пријатеља, другара, другарица, представа и свих ствари на свим представама, гостовањима и такмичењима које не можемо све исписати , јер би требало место и место...