DO SADA SMO URADILI...

Predstave

Boing - Boing

Predstava "Boing-Boing" u režiji Predraga Pepi Smiljkovića
Sezona 2012/13
Uloge:

Dragojlo - Dalibor Dača Kocić
Mirče - Stefan Cikić
Berta - Valentina Stanojević
Dženet - Jelena Šelić
Judit - Danica Đorđević
Žaklin - Jovana Nešić

О predstavi:
Boing boing Marka Kamoletija je hit komedija 60-ih. Prve predstave u Londonu i Parizu igrale su se dvadeset godina. Komad je premijerno izveden više od 200 puta, a snimljena su i 4 filma od kojih je najpoznatiji sa Džeri Luisom i Toni Kertisom u glavnim ulogama. Interesantno je da je originalni tekst toliko često adaptiran i prilagođavan podneblju, pa su se predstave vrlo često udaljavale od onog što on suštinski jeste: vodvilj. Adaptacija ove predstave zasniva se na komediji situacije i lišava se nepotrebnog humora za ono što je već očigledno smešno. Oživljavanje duha Pariza šezdesetih godina prošlog veka daje predstavi poseban stil jer ovaj komad najbolje funkcioniše u kontekstu vremena u kojem je i napisan a to je vreme velikih promena: pojava hipi pokreta, rušenja seksističkih i rasističkih tabua, razvitka televizije i popularne kulture. Matematički precizna, smeštena u Pariz tog vremena, predstava Boing boing je smešna, ali i poetična priča

NIkad se ne zna

Režija / Tekst - Zoran Davinić

Uloge:
Sreten - Slaviša Šušulić
Natalija - Valentina Stanojević
Nina - Jovana Nešić
Jelisaveta - Žaklina Radenković
Živojin - Aleksandar Peškić
Janićije - Velimir Conić Kalemar
Hitler - Čedomir Ristić
Kajtel - Dalibor Dača Kocić
Sveta - Stefan CIkić
Milenija - Jelena Dimitrijević
Rista - Saša Đokić
Milanča - Bogoljub Pop-Simonović
Poštar - Nikola Kocić
Prvi lekar - Katarina Stefanović
Drugi lekar - Milica Stanisavljević
Momak iz salona krik - Stefan Popović
Prvi Radnik - Alekandar Vidosavljević
Drugi radnik - Petar Ivković

O predstavi:

Bračna revolucija

Po tekstu Dušana Radovića
Režija - Jasmina Mitrović Milčić
Producent - Zoran Davinić

Uloge:

Jelena Šelić
Ana Stamenković
Danica Đorđević
Milica Stanisavljević
Ana Ivanović
Žaklina Radenković
Milena Pešić
Jasmina Mitrović Milčić
Saša Đokić

O predstavi:
Predstava pod nazivom "Ženski razgovori", nastala po tekstovima Duška Radovića. Predstava slovi za jednu od onih koja nikoga na ostavlja ravnodušnim i koja će vas nasmejati do suza. U pitanju je urnebesna komedija koja redovno puni dvorane i uspešno zabavlja publiku. Uz antologijske rečenice Duška Radovića, muške razgovore, ženske razgovore, šarmantan i zabavan igrokaz naših vrhunskih glumaca dovodi do toga da publika uvek nasmejana napusti salu.

Biberče

Režija - Milentije Popović
Po tekstu Ljubiše Đokića

LICA:
PRIPOVEDAČ - Svetlana Pešić
MAJKA - Ivana Gorunović
BIBERČE - Tomislav Petrović
DOBRIŠA, njegov drug - Marija Savić
SVADIŠA, njegov drug - Dalibor Dača Kocić
STOGODAN, starac iz sela - Velimir Conić Kalemar
CARICA - Ana Stamenković
DIVNA, njena kći - Marija Milić
VITEZ STRAHA - Jelena Petrović
PRINC KUKAVIČKI - Jelena Sarić
ZVEZDAN, naučnik na dvoru - Marija Savić
GRDILO, ugledni dvoranin - Dalibor Dača Kocić
TUNJO, njegov sluga - Ivana Ranđelović
STRAŽAR - Jovica Stamenkovič, Aleksandar Vidosavljević, Stefan Đokić
Dvorani, princeze - Aleksandra Vidosavljević, Aleksandra Stojanović, Jelena Petković

O predstavi:

"Biberče" je dramski tekst za decu u kojem glavni junak i ostali likovi drame imaju simbolična imena pomoću kojih lako zaključujemo kako izgledaju i kakve osobine imaju. Biberče je mali kao zrno bibera, Dobriša je dobar drug, a Svadiša je svađalica. Tekst drame je napisan u obliku dijaloga. U okviru teksta u zagradama su napisana objašnjenja (didiskalije). Ove piščeve napomene u zagradama nam pomažu kod čitanja i izvođenja uloge. Drama Biberče je prvi put odigrana u beogradskom pozorištu "Boško Buha" 1961. godine

Sumnjivo lice

Po tekstu Branislava Nušića
u režiji Zorana Davinića

LICA:
JEROTIJE PANTIĆ, sreski kapetan - Dalibor Dača Kocić
ANĐA, njegova žena - Svetlana Pešić
MARICA, njihova kći - Ana Ivanović
VIĆA - Stefan Popović
ŽIKA sreski pisari - Svetlana Pešić
MILISAV - Velimir Conić Kalemar
TASA, praktikant - Petar Ivković
ALEKSA ŽUNJIĆ, sreski špijun - Slobodan Davinić
ĐOKA - Slaviša Šušulić
GAZDA SPASA - Strahinja Kocić
GAZDA MILADIN - Boge Pop-Simonović
JOSA PANDUR - Nataša Stojanović

O predstavi:

Poznata komedija našeg čuvenog komediografa koja govori o nama, našem mentalitetu; tematski aktuelna i dan danas. Glavna tema komada je korupmirana i nesposobna vlast koja traži sumnjivo lice, a sporedna je sukob roditelja i dece. Jerotije, neuk i niskog morala sreski kapetan, želi da uhvati sumnjivo lice i da na taj način napreduje u svojoj karijeri. Deformisan otvaranjem i dešifrovanjem raznih tajnih državnih i privatnih spisa, Jerotije zajedno sa svojom ženom Anđom čita ćerkino ljubavno pismo od izvesnog Đoke. Prekida ih činovnik Vića koga Jerotije smatra idealnim kandidatom za muža njegove ćerke. Vića donosi pismo iz Ministarstva u kom, kada su uspeli da ga dešifruju, saznaju da će u njihov srez doći sumnjivo lice, za kojeg se samo zna da je mlad i da sa sobom nosi revolucionarne antidinastičke spise i pisma. Posle detaljno razrađenog plana i napada na hotel Evropu, zajedno sa svojim podređenima Jerotije hapsi Đoku misleći da je baš on to "sumnjivo lice".

Boginje Vina

Boginje Vina je koreografija osmisljena za promociju VInskog bala i izbor za mis „Boginje vina“ Vinskog bala 2004 godine, kada je prvi put u istoriji Vinskog bala u Vlasotincu izbor za mis nije odrzan klasičnom šetnjom devojaka. Već je uradjena koreografija koja se sastojila iz tri dela.

Prvi deo je deo kada devojke uz zvukove Etno muzike prošetale i predstavile se pojedinačno žiriju i publici.

Drugi deo je deo gde su devojke grupno izvele zajedničku koreografiju i predstavele se grupno, gde su izvele elemente tradicionalnih običaja koje su se ranije koristili kad bi se krenulo z „Berbu grožđa“.

I treći deo koji nije takmičarski već je to deo kada se izabere nalepša devojka, da sa svim ostalim devojkama izvede pobednicki ples i gde „stara boginja“ (devojka koja je pobedila prošle godine) predaje pobednički amblem , u ovom slučju tradicionalni jelek.

Koreografija: Dalibor Dača Kocić